Svrha marketinga jeste da služi biznis ciljevima. Kada je biznis cilj povećanje prodaje, kampanje koje marketing sektori kreiraju treba da donesu tu prodaju. Iskusni i odgovorni marketari znaju kako da to učine, a da ne nanesu štetu brendu. Oni kojima nedostaje bilo odgovornosti ili iskustva, često i uporno, seku granu na kojoj sedi brend. A tu granu su i sami godinama jačali. 

Da li zaista želite da zbog trenutnih rezultata, napravite trajnu štetu? Sigurna sam da je odgovor ne. U trenutku kada ste pritisnuti ciljevima, kada se uspeh meri prodajom (što nikako nije pogrešno), ipak se dese situacije koje (posebno veliki) brendovi ne bi smeli sebi da dozvole. 

Na primer – Back to school je dobra prodajna prilika, za sve one koji su povezani sa potrebama dece koja polaze u školu i njihovih roditelja. Ono što često vidimo jeste da se razni brendovi po svaku cenu nadovezuju na ovu priliku. Šanse da će tako usiljeno povezivanje dati rezultate su male. No, posledica toga je „samo” potrošen budžet za kampanju. 

Postoje primeri koji imaju dosta ozbiljnije posledice poput back to school kampanje za prodaju skupih mobilnih telefona. U zemlji u kojoj znamo životni standard i probleme koje obrazovni sistem ima – brend šalje poruku da je za novu školsku godinu potreban novi skupi telefon…

Da li je ovo primer:

  • targetiranja osetljive ciljne grupe – deca
  • stvaranja lažne potrebe – jer telefon nije knjiga ili ranac
  • ignorisanje realnosti – jer većina porodica nema novac za novi telefon
  • uticaj na vrednosti društva jer se daje prioritet površnom u odnosu na obrazovanje…?

Neću dati odgovor, sami procenite. I sami probajte da analizirate šta mislite o takvom brendu, šta osećate? 

Šta takav brend može da uradi kako bi se nadovezao na povratak u školu? 

  • Na primer može da donira opremu za škole, 
  • da nagradi  (tim telefonom koji deca realno žele) učenike koji su prethodne godine postigli izuzetne rezultate, 
  • da stipendira neke aktivnosti ili edukacije u školi i mnogo toga još.

 Time bi brend poslao poruku da se zalaže za bolje obrazovanje i da brine o zajednici. 

Da li samopouzdanje ide iz glave ili iz nekog drugog dela tela?

Sudeći po još jednom od trendova u marketingu, samopouzdanje nema nikakve veze sa mentalnim stanjem ženske osobe. Rešenje za nedostatak samopouzdanja po tim reklamama, nalazi se nešto niže – u predelu gluteusa 🍑

Reklame nam pokazuju devojke koje nisu imale samopouzdanja zbog ravne guze, a onda su kupile push up helanke ili „glut” program popularnog trenera i njihovo samopouzdanje je eksplodiralo… Baš kao i moj mozak kad vidim takav sadržaj 🤯

Da budemo realni – ovakav sadržaj će napraviti prodaju. No po kojoj ceni? Šta to govorimo o svom brendu na ovaj način? 

Da li je ovo primer:

  • svođenja vrednosti žene na fizički izgled
  • vezivanja samopouzdanja za spoljašnjost
  • potpirivanja nesigurnosti kod mladih devojaka 
  • promovisanja nerealnih standarda lepote
  • poruke da žene koje ne ispunjavaju te standarde nisu dovoljno vredne? 

Neću dati odgovor, sami procenite. I sami probajte da analizirate šta mislite o takvom brendu, šta osećate? 

Mnogo je primera gde je moglo, trebalo, pa i moralo drugačije. Da li je taj put teži – za marketare često jeste. Ujedno je jedini pravi, isplativ na duže staze i vredan svakog truda. 

Kako ovaj tekst nema baš nikakve prodajne ambicije, već mu je svrha da „pecne” koga treba i podstakne na razmišljanje, CTA na kraju bi bio – kada kreirate kampanje i sadržaje, konsultujte se sa savešću, ljudskom i veštačkom inteligencijom. Proverite da li će ono što radite imati pozitivan uticaj i dati vrednost brendu i (još važnije) publici.