Znanje nam nikada nije bilo dostupnije! Ovu rečenicu ste sigurno čuli bezbroj puta, ali – šta ona suštinski znači? I, da li je dostupnost znanja ključna da biste nešto naučili?

Ubrzan tehnološki razvoj je doveo do toga da sistem obrazovanja nije prilagođen vremenu u kojem živimo, počevši od osnovnog, srednjoškolskog, pa do akademskog nivoa. Usklađenost obrazovnih profila sa potrebama tržišta rada još je jedan odnos koji je u disbalansu. Prema istraživanju Boston Consulting Group, 61% ispitanika, na uzorku od 366 hiljada ljudi iz 137 zemalja sveta, spremno je na dokvalifikaciju i/ili prekvalifikaciju. Istraživanje koje su uradili u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom govori o tome da bi upravo ovaj metod bio najsrećnije rešenje u prevazilaženju jaza između potreba tržišta i onoga što dobijamo kroz akademsko obrazovanje. 

Prema ovom istraživanju, u 2018. godini najčešće objavljivani oglasi za posao bili su iz oblasti biznisa i digitala.

Slika 1: Prikaz najčešće objavljivanih oglasa za posao
Izvor: Boston Consulting Group

Pitanje koje se nameće jeste – da li ubrzan tehnološki razvoj i inovacije koje menjaju način života i poslovanja, možemo da predvidimo toliko daleko u vremenu da bismo sistem formalnog obrazovanja reformisali na način da predvidimo buduća zanimanja?
Ovo naravno ne možemo da uradimo, jer jedan mikro korak u tehnologiji, promeni cele oblasti poslovanja ili donese neke nove, na koje možda ne bismo ni pomislili u sadašnjem trenutku. 

Na ovu situaciju i učestale promene u oblasti digital-a, odgovor je dalo neformalno obrazovanje sa širokim dijapazonom najrazličitijih oblika i nivoa neformalnog obrazovanja. Danas nam je znanje dostupno kroz digitalne platforme poput YouTube-a ili specijalizovane platforme za učenje poput Udemy-ija, LinkedIn Learning-a, Domestika-e i sl, ali na tržištu postoje i različiti sertifikovani i nesertifikovani kursevi koje u suštini može da pokrene bilo ko, bez obzira na svoje akademske ili profesionalne kompetencije.
Kako bi se premostio jaz između sistema obrazovanja i potreba tržišta rada, Nacionalni savet za visoko obrazovanje Republike Srbije ostavio je mogućnost visokoškolskim obrazovnim ustanovama da same, u skladu sa potrebama tržišta, osmisle kratke programe studija.

U idealnim uslovima, sistem obrazovanja bi trebalo da bude usklađen sa tržištem rada i potrebama poslodavaca. U uslovima brze i konstantne promene ovo je gotovo nemoguće izvesti.
To nas onda dovodi do zaključka da bi sistem obrazovanja trebalo da bude spreman da obrazuje ljude za zanimanja koja još uvek ne postoje, da im daje znanja i veštine koje će im omogućiti da se lako prilagođavaju novonastalim situacijama i da u promenama vide šanse za razvoj i napredak.

tekst

Slika 2: Pregled poželjnih veština u 21. veku

Izvor: Vala Afshar

Gde je tu digital?!

Sa pojavom digitalnih kanala komunikacije i digitalnog marketinga, spekulisalo se o tome da li je tradicionalni marketing prošlost. Međutim, digitalni marketing se ne može posmatrati odvojeno od marketinga, jer je on marketing samo prilagođen digitalnim kanalima komunikacije. Digitalni kanali i digitalni marketing su doveli do toga da imamo niz novih zanimanja čija standardizacija ne postoji, makar kada je reč o našem tržištu.

Pre samo 10 godina nismo mogli ni da zamislimo da će postojati zanimanja poput Community Manager-a, Social Media Manager-a, Content Creator-a, Digital Marketing Manager-a i sl. Oni koji su imali znanja i veštine da prepoznaju nove poslovne šanse obavljali su ove i slične poslove, bez da sebi daju određena zvanja. Onda se sve usložnjava jer potrebe tržišta postaju veće, a sistem obrazovanja ne može da odgovori na njih.

10-zanimanja

Slika 3: Pregled zanimanja koja nisu postojala pre 10 godina.

Izvor: Digital Marketing Institute

Neformalno obrazovanje je ovde odigralo ključnu ulogu. Neki su učili samostalno iz stranih izvora, neki su se dosetili, pa organizovali kurseve i podučavali ljude digitalnom marketingu. Međutim, ono što je izostalo jeste neki vid standardizacije u ovoj oblasti, koja bi definisala potrebna znanja i veštine za novonastala zvanja. Zato danas imamo haotičnu situaciju na domaćem tržištu.

Kome poveriti digitalne kanale?

Poslodavci najčešće greše prilikom raspisivanja oglasa za poslove iz oblasti digitalnog marketinga, jer ni sami nisu upoznati sa sveobuhvatnošću određenih pojmova i koliko je zaista znanja potrebno za obavljanje različitih poslova koje pokušavaju da smiksaju u jedno radno mesto. Najčešće se traže „devojke za sve”, koje bi trebalo da znaju da komuniciraju, pišu, dizajniraju, rade u različitim CMS-ovima, SEO optimizuju, osmišljavaju kampanje i definišu digitalne strategije. Često ovakvi oglasi za posao izazovu lavinu komentara na društvenim mrežama, jer se, sa jedne strane, potpuno relativizuje posao i znanje potrebno za pozicije u digital-u, ali sa druge strane, ukazuje i na nerazumevanje onoga ko je sastavljao oglas šta pozicije u digital-u podrazumevaju.

blog tekst slike

Slika 4: Komentari na društvenim mrežama na jedan od oglasa za posao iz oblasti digital-a

Izvor: Facebook grupa „Digital marketing profesionalci”

Ovakvo nerazumevanje šta digitalni marketing jeste i na koji način može da doprinese vašem poslovanju, te kako odrediti koliki deo celokupnih marketinških aktivnosti usmeriti na digital, dovelo je do toga da ne pravimo razliku između poznavanja i znanja. Jer, imati pojma o nečemu i imati svest da to nešto postoji, ne znači i znati, a posebno ne znači imati u praksi provereno i dokazano znanje. Tako dolazimo do nezadovoljstva učinkom digitalnog marketinga istih tih vlasnika biznisa, jer su angažovali ili zaposlili osobe koje poznaju digitalni marketing, ali ne znaju kako on zaista funkcioniše. Postavljanje reklame na društvene mreže je operativna stvar, koja bez strateškog pristupa i jasno definisanog i merljivog cilja, ne postiže očekivane rezultate.

Sa druge strane, osobe kojima je ukazano poverenje i povereni im poslovi digitalnog marketinga, ohrabreni su da sebe nazovu stručnjacima u ovoj oblasti i da suštinski od šume ne vide drvo, odnosno ne uočavaju problem u polovičnim pristupima, nepoznavanju marketinških pojmova, koncepata, strateških pristupa i taktika.

Edukacija iz oblasti digitalnog marketinga je potrebna menadžerima i/ili vlasnicima biznisa kako bi znali i razumeli digitalne marketinške kanale, da bi znali na koji način da komuniciraju potrebe svojih biznisa u digitalnom marketinškom okruženju. Ali, i da bi stekli uvid u operativne aktivnosti, te naučili kako strateški da sagledaju mogućnosti koje su digitalni kanali komunikacije stavili pred njih.

Digitalna (pre)kvalifikacija

Edukacija iz oblasti digitalnog marketinga je potrebna i svima onima koji sebe vide kao agencijskog čoveka ili bi želeli da rade u marketinškoj agenciji.

Paušalna znanja i nejasnoće šta pozicije za koje se prijavljuju potencijalni kandidati podrazumevaju, idu u prilog tome kako je ovu oblast potrebno standardizovati i urediti.
Kandidati i kandidatkinje za ove poslove uglavnom razmišljaju iz pozicije konkretnih znanja ili onoga da moraju da znaju gde i kako da kliknu. Te se veštine podrazumevaju, međutim, mnogo je važnije da razumeju zašto i kako se nešto radi, da su pismeni i umeju da komuniciraju, da se dobro organizuju i da umeju da reaguju u stresnim situacijama. A, kao osnovno i možda najvažnije je da su spremni da uče, jer se dinamično okruženje u kojem će se naći menja iz dana u dan. Tu su novi klijenti, novi projekti i kampanje, ali tu su i sve one promene koje digitalni kanali unose sa razvojem tehnologije.

Na pitanje šta je ono što traže agencije, odnosno kakav bi to bio profil idealnog kandidata ili kandidatkinje, odgovara Milka Negrović, Account Strategic Manager, iz agencije Homepage:

„Posao u marketinškim agencijama često deluje primamljivo. Izgleda kao da u agencijama rade neki kul ljudi koji se strašno dobro zezaju. Što uglavnom jeste tačno. 

Međutim, ono što se često previdi jeste da ti kul ljudi moraju imati ekspertizu za posao kojim se bave. Kada kažem ekspertizu, ne mislim na to da neko zna da napravi lep Instagram feed. 

Pod ekspertizom podrazumevam poznavanje i kontinuirano praćenje trendova, digitalnih alata i kanala komunikacije i što je još važnije, razumevanje biznisa i marketinga uopšte. Ako želite da se bavite digitalnim marketingom, onda je poznavanje primene digitalnih kanala osnov, nulti korak. Razliku u uspehu pravi veština da te kanale i alate, stavite u službu biznisa, da pomognete nekome da proda proizvode i usluge, da izgradi reputaciju, da se poveže sa zajednicom. Ne želim bilo koga da obeshrabrim, ali danas deca od 12 godina znaju da kreiraju sadržaje za društvene mreže, jer su odrastali u digitalnom svetu. Za bavljene digitalnim marketingom, potrebno je znati na koji način te sadržaje kreirati i promovisati, a da doprinose razvoju nečijeg biznisa. Staviti kontent u kontekst.

Kada zapošljavamo ljude, prvi uslov jeste da poznaju digital, ali razliku pravi upravo razumevanje šire slike i potencijal da neko uči i razvija se u tom smeru. “ 

Partnerstvo u digital-u

Posmatrano iz ugla marketinške agencije i saradnje sa klijentima, jednako je važno da klijent razume kako radi agencija, kako funkcioniše digitalni marketing i koje su njegove mogućnosti, koliko i to da agencija razume potrebe i želje klijenta.

Ograničeni ili nedefinisani budžeti i nejasni ciljevi često imaju izvor u nerazumevanju digitalnih strategija, digitalnih kanala, alata i taktika koje su nam na raspolaganju i izvor su obostrane frustracije.

Za onoga ko osmišljava digitalnu strategiju važno je da zna koliki je budžet koji je klijent spreman da utroši, kao i to koji su to ciljevi koje postavljamo pred buduće marketinške aktivnosti. Osobe koje su zadužene za marketing ili sami vlasnici biznisa, morali bi da se edukuju kako bi razumeli potencijale digitalnog marketinga, te spram svojih mogućnosti i poslovnih ciljeva, znali šta mogu da očekuju u okviru određenih budžeta. Nije nužno da ova edukacija bude usmerena na operativne aktivnosti, ali na strateške svakako, kao i na razumevanje marketinških koncepata u digitalnom okruženju.

Temu smo zahvatili široko kako bismo ukazali na potrebu za edukacijom u oblasti digital-a, zato govorimo o disbalansu između potreba tržišta i onoga što nam nudi formalno obrazovanje. Sa druge strane, imamo pregršt neformalnih edukacija koje nisu standardizovane i u velikoj meri daju paušalna znanja, koja stvaraju profesionalce koji to nisu. 

Prema istraživanju McKinley Marketing Partners o trendovima zapošljavanja u 2019. godini, najveća potražnja je za marketarima iz oblasti digital-a, te je čak 62 odsto ispitanika reklo da planira da doda svom timu nekoga ko se bavi digitalnim marketingom. Zato je edukacija iz digital-a potrebna, ne samo onima koji žele da se bave digitalnim marketingom, već i onima koji angažuju digital marketing profesionalce, kao i onima koji bi da se prekvalifikuju i/ili dokvalifikuju kako bi se zaposlili u nekoj od agencija ili samostalno obavljali ove poslove.