„Glupi ljudi se uče na svojim greškama, a pametni na tuđim”

Početkom veka bio sam glavni i odgovorni urednik „E magazina”. Bio je to poslovni mesečnik, 2005. i 2006. najčitaniji u Srbiji. Jednom sam intervjuisao dvojicu braće koji su imali fabriku plastičnih „epruveta”. To su komadi plastike raznih boja koji na vrhu izgledaju kao grlić plastične flaše, a telo im izgleda kao epruvete u laboratorijama. U njih se u punionicama voda, sokova, piva… direktno na traci za punjenje uduvava vreo vazduh dok su smeštene u kalupe. Na taj način nastaju različiti oblici PET flaša, koje kasnije zagađuju predele.

Simpatični i skromni likovi, tada oko 45 godina. Doneli su ideju i tehnologiju iz Nemačke gde su tada radili. Ubijali su se od posla i novca, praktično sve plastične flaše u Srbiji izrađivane su od njihovih “epruveta”. Pitam ih otkud im tako sjajna ideja, a oni mi odgovoriše: „U proteklih petnaestak godina počinjali smo desetak poslova. Svi su propali, ali smo iz njih naučili i došli do ovoga”.

Činjenica je da u našoj kulturi promašaje krijemo k’o zmija noge i recimo u slučaju bankrota (propasti poslovanja) obeleženi smo za čitav život. U normalnoj poslovoj klimi bankroti su najnormalnija i zdrava stvar. Zdrava za stanje privrede. Ono što nije dobro bolje je što pre ugasiti, posebno u početnim fazama razvoja poslovne ideje. Zovimo ih i startapi da se bolje razumemo. Zbog toga me je veoma obradovalo što je u subotu 27. maja organizovan „Fuckup Night vol. 1“. Sam opis Facebook eventa najbolje objašnjava o čemu se radi i zašto smatram da je bitno:

„Fuckup Nights, as the global movement where stories of the failures are shared, questioned and celebrated, since 2012 spread over 150 cities worldwide. Because we believe it is hard to be successful at everything in first attempt, because we learn so much more from stories of failure than the stories of success and because sharing stories about failure is deliberating and inspiring, we at ICT Hub decided to bring Belgrade back on the map of the cities where stories of the failure are proudly shared, and more importantly, lessons learned.”

 

Moja Fuckup priča koju želim da podelim sa vama

Tiče se VIPer-a. Tviterolikog servisa čija je ideja bila: „VIPer je društvena mreža, u suštini Fan Social Network, kakve postoje na svetskom internetu, ali ni jedan ne okuplja ovoliki broj poznatih ličnosti. Osnovna funkcionalnost je kao kod Tvitera, ali su ugrađene mogućnosti da se formiraju grupe obožavalaca i da se lako pretražuju profili poznatih ličnosti koji su jasno grafički označeni. Pokretači očekuju da VIPer u kratkom vremenu okupi pravu armiju obožavalaca koji pored praćenja života svojih omiljenih zvezda na ovoj veb adresi mogu i međusobno da komuniciraju”. Dragan Varagić je tekst na svom blogu na ovu temu zaključio podsticajnom rečenicom: „U svakom slučaju, veoma mi je drago da se kod nas pojavljuje potencijalno ozbiljna konkurencija Tvitteru, bar u segmentu ciljne grupe kojoj se obraća servis Viper.”. Objave o njemu pojavile su se u medijima koji prate estradu ali i na poslovnim portalima i na lokacijama posvećenim startapovima.

Nekoliko meseci posle pompeznog medijskog lansiranja i bez obzira na početni zalet u broju korisnika VIPer je #propo, a domen koji je sigurno lepo pozicioniran na pretraživačima zbog obilja back linkova koristi servis mobilnih telefona.

Šta sam iz ovog Fuckup-a naučio:

  • Ne pravi se startap* kad si pod platom (okrenućeš se nečemu drugom što donosi prihod i zanemarićeš ga)
  • Ne prodaje se startap ideja „gazdama” nego se stisne petlja pa krene u avanturu (moraš da ga radiš iz srca i punog uverenja a ne da svakog meseca kalkulišeš koliko gubiš i zašto još ne prihoduješ)
  • Ne pravi se startap u okviru korporacije gde o tvoj ideji odlučuju drugi
  • Ne pokrećeš startap ako nisi samostalan, odnosno ako između tebe (servisa, … ) i klijenata postoji i treće lice koje utiče na realizaciju a nije samo investitor
  • Ne pokrećeš startap ako ne možeš da ga globalno skaliraš
  • Velike su šanse da ćeš propasti ako „kukurikneš pre zore” (Tviter je tada krajem 2009. tek sticao popularnost u širokim narodnim masama)
  • Vertikalne društvene mreže nemaju puno smisla

Sve u svemu bila je to sjajna avantura i, gledano iz sadašnje perspektive, mrtvorođenče u startu. Kako da vam kažem, ja nisam imao na čijim greškama da učim, a sve mi je izgledalo ružičasto kao VIPerov logo. Zato delim ovo sa vama, da vi učite na mojoj grešci.

To što su tri godine kasnije VIP ličnosti pohrlile na Tviter, a masa pojurila da ih prati, i time na neki način pokazale da sam bio u pravu sa ovom idejom – lepa je uteha i satisfakcija za sate i sate koje sam mahom van radnog vremena i noću posvetio VIPeru.

*Startap u smislu nove kompanije koja se zasniva na nekoj tehnološkoj ili poslovnoj inovaciji koja treba da se testira u realnim uslovima, ima mogućnost za rast i skaliranje kroz investicije.